U Centar
ALOOO Kraljevo.. Gde su pare, Tužiteljko!? Dekan kaže da nisu uplaćene Univerzitetu u Kragujevcu!
odgovor prof. dr Vladimira Jakovljevića, dekana Medicinskog fakulteta za UCENTAR
„Školske 2013/2014 na Fakultet medicinskih nauka, na treću završnu godinu studijskog programa strukovna medicinska sestra upisano je 45 medicnskih sestara iz Hrvatske po osnovu sporazuma i ugovora koje su Univerzitet u Kragujevcu i FMN imali zaključene sa ECPD-om. Naknadnom proverom utvrđeno je da medicinske sestre nisu platile školarinu usled čega je Univerzitet u Kragujevcu pokrenuo postupak poništaja njihovih diploma“- kaže se u odgovoru za UCENTAR prof. dr Vladimir Jakovljevića, dekan FMN povodom afere sa studiranjem medicinskih sestara iz Hrvatske u Kragujevcu.
Posle višemesečne afere nedavno se uglasio i privatni „univerzitet“ ECPD saopštenjem u kome se tvrdi „da su školarina koja pripada Medicinskom fakultetu u Kragujevcu usklađena je sa školarinom propisanom u Republici Srbiji iznosila je 700 EUR po studentu za godinu studija“ i da je za njihovo studiranje uplaćen je deo na račun Medicinskog fakulteta.
bivši dekan prof. dr Nebojša Arsenijević
-Međutim, budući da je Rektor Univerziteta u Kragujevcu prilikom zaključivanja Sporazuma, a i kasnije u više navrata isticao da, ni Univerzitet, ni Fakultet ne žele da ulaze u bilo kakve finansijske rizike i insistirali su da ECPD pokrije sve dodatne troškove, što smo i učinili. O svemu ovome je obavešten Fakultet medicinskih nauka u Kragujevca od strane DekanaECPD Regionalnog centra za poslediplomske studije u Puli, prof. dr Luciano Delbianca – tvrdi ECPD u dopisu Univerzitetu u Kragujevcu
Međutim, traga da su pare uplaćene, za sada- NEMA!
To je ključan odgovor na koji odogvor treba da istraga istraga Višeg tužilaštva u Kraljevu Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije koji vodi tužilac Sanja Protić.
Istraga i dalje nije pokrenuta i pored mnogih dokaza, činjenica i svedoka.
DA podsetimo, upravo je portal UCENTAR otkrio je aferu koja je krunisana sa čak 60 sumnjivih diploma koje je Univerzitet u Kragujevcu u saradnji sa privatnim Evropskim centrom za mir i razvoj od 2014. do 2016. godine izdao šezdeset diploma koje nisu stečene na legalan način. Aferu je inicirala faksimil diplome Safeta Hodže, sudije Ustavnog suda nerpiznate države Kosovo, koja je izdata u saradnji sa ECPD i Univerziteta u Kragujevcu 2016.godine.
Tokom marta visokoškolska ustanova poništila je i 22 diplome medicinskim sestrama za studije koje su izvođene u Puli, a za koje je hrvatsko ministarstvo prosvete utvrdilo da su nelegalne.
Nakon toga, kandidatkinje se papirološki prebacuju na Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu, koji im je i izdao diplome o zaršenom školovanju.
Gde su pare tužiteljko!? Sanja Protić
Pored toga, Univerzitet je Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu predao dokumentaciju za još 38 lica, za koje postoji sumnja da su diplome stekli na nezakonit način.
„Pored 44 diplome koje su izdate medicinskim sestrama iz Republike Hrvatske na Univerzitetu u Kragujevcu su izdate diplome i za dve odbranjene doktorske disertacije licima iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Pored navedenih diploma, u računarima su nađene skice za 14 diploma koje su pripremljene za štampu za odbrane doktorskih disertacija licima sa područja Kosova i Metohije, za koje sumnjamo da su izdate 2016. godine“, kaže za RTS Marko Lukić, generalni sekretar Univerziteta u Kragujevcu.
Dodao je da su u celom postupku Univerzitet u Kragujevcu, Republika Srbija i Fakultet medicinskih nauka, pored velike nematerijalne štete, pretrpeli i materijalnu štetu od oko 10 miliona dinara.
Inače, Univerzitet u Kragujevcu studije je organizovao sa Evropskim centrom za mir i razvoj, koji nije akreditovan u Srbiji za izvođenje nastave na strukovnim studijama, što je takođe za naš portal potvrdio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Aferu je posle pisanja UCENTAR otkrilo sadašnje rukovodstvo kragujevačkog univerziteta i o njoj su odmah obavešteni svi nadležni organi.
Ne propustite:
Prošlo je dve godine od smrti osnivača, idejnog tvorca i prvog urednika portala Ucentar.rs gospodina Dragana M. Alempijevića.
Dve godine od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.
Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.
Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…
Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…
Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.
Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…
Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.
Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!
Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.
(Ucentar.rs)
Ne propustite:
Osnivaču i idejnom tvorcu, glavnom i odgovornom uredniku portala Ucentar.rs gospodinu Draganu M. Alempijeviću danas od 12 časova na groblju Bozman davaćemo godišnji pomen.
Bliži se godinu dana od kako je Dragan otišao na neko bolje mesto, a sve nas koji smo ga poznavali ostavio u večnoj žalosti.
Njegovo srce zauvek je prestalo da kuca 31.01.2022. ali lik i delo nikada neće prestati da žive.
Sve je bio Dragan a prvenstveno čovek koji je uvek stao u zaštitu nemoćnih i slabijih, čovek koji je uvek sebe izlagao opasnosti radi interesa svih nas, borac za pravdu i veliki patriota, svakom ko je imao prilike da ga dobro upozna doživotni prijatelj, srdačan i ljubazan, dobar drug i komšija, u svakoj situaciji i svakom poslu uvek profesionalno posvećen i angažovan…
Za svojih 30 godina profesionalnog rada i delovanja Dragan je postigao ono što prosečan čovek ne bi mogao ni za dva veka. Bio je vanserijski novinar, šef dopisništva Kurira i Glasa javnosti, izvršni producent direktor i idejni tvorac festivala narodne i zabavne muzike njih ukupno 14 ( gosti Toto Kotunjo, Vaja kon Dios, Boni Tajler), izvršni producent najvećeg mitinga u istoriji Srbije ,,Kosovo je Srbija“, šef kabineta za Šumadiju poč. Njkv Aleksandra Pavla Karađorđevića, Izvršni producent predizbornih mitinga Vojislava Koštunice, šef predsedničke kampanje kandidata Velimira Ilića, Šef turneje Zdravka Čolića 2001. i 2004. godine (28 gradova u Srbiji)…
Za svog života izdao je i dve zbirke pesama.
Dragan je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, između ostalog Ordena Aleksandar Puškin (Ruska Federacija), ordena Zlatni orfej (Moskva), zlatne značke Kulturno -prosvetne zajednice Srbije, značajnog priznanja Republike Srbije za višegodišnji doprinos kulturi, brojnih književnih nagrada, Ordena za zasluge u odbrani vojničkog dostojanstva i časti (Dodeljuje Vojni sindikat Srbije),…
Dragan je najzaslužniji za promociju i oživljavanje lika i dela Dragiše Nedovića, čiji je neizmeran doprinos kulturnoj i muzičkoj baštini ovih prostora bio zapostavljen dok im se Dragan nije posvetio kao jednom od svojih najvećih novinarskih otkrića. O Dragiši je napisao brojne članke i reportaže a po njemu je nazvao i jedan od festivala čiji je bio autor i direktor.
Već sa 16 godina počeo je profesionalno da se bavi novinarstvom, napisao je preko 11000 tekstova objavljenih u srpskoj štampi. Tekstovi koje je Dragan pisao su nenadmašivi. Uvek do neverovatne mere pitki i čitljivi toliko da naginju ka književnosti, a sa druge strane neverovatno koncizni, posvećeni temama koje interesuju sve građane, tako da uvek pogode u centar!
Sećanje na Dragana ali i njegov neverovatan doprinos srpskom novinarstvu, književnosti, kulturi, neće nikada izbledeti. Pri pomisli na njega nećemo se samo rastužiti već i osmehnuti kao što smo to svi činili dok je bio ovde sa nama, njegove reči podrške i utehe ostaće u našim srcima, o njegovim delima ne treba posebno ni govoriti jer je iza sebe ostavio toliko toga da dok jednog Srbina ima na ovom svetu moći će da se priseti bar nečega od mnoštva stvari kojim nas je ovaj plemeniti čovek zadužio. Slava mu.
(Ucentar.rs)
Ne propustite:
Nema šta nije napisano proteklih za 22 godine o Petom oktobru 2000. godine. Narodni bunt, potonje razočarenje novim „demokratskim vlastima“, njihove svađe, ubistvo premijera Zorana Đinđića, do tada nezabeležena pljačka i otimačina državne i društvene imovine… Postoje neformalni podaci da su postoktobarske junoše uz blagoslov Zapada za kratko vreme u pljačkaškoj privatizaciji pokrale i iz zemlje iznele preko 127 milijardi dolara!
Zna se i manje više šta je doprinelo da dođe petog oktobra: totalirazam Slobodana Miloševića i njegove stranke, korpucija, bombardovanje Srbije, ubistva novinara i političara…
Međutim, srpske službe, ili bar ono što je od njih ostalo nikada nisu objavile ulogu stranih bezbednosnih sužbi kroz delovanje mnogih nevladinih organizacija i pokreta, finansiranje puča i svrgavanje Miloševića.
Poznato je da su tadašnji komandat Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Milorad Ulemek Legija i pokojni lider Demokratske stranke i jedan od vođa Petog oktobra Zoran Đinđić susreli u najmanje dva navrata i imali određeni „dil“ koji je kasnije na protestima doveo do „bratimljenja“ naroda i jedinice koja je mogla, objektivno da rasturi demonstracije.
Na samitu Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope održanom jula 1999. godine u Sarajevu, 
bivši predsednik Sjedinjenih Država, preuzeo je obavezu da sa 12 miliona dolara pomogne opozicioni pokret u Srbiji. Taj iznos bio je namenjen strankama, nevladinim organizacijama, sindikatima, studentskim udruženjima i nezavisnim medijima, kako bi se stvorilo jedinstvo u rušenju režima Slobodana Miloševića.
Da je tadašnja SRJ u drugoj polovini 1999. godine bila u fokusu američke spoljne politike svedoče dokumenti koje je objavio Nacionalni arhiv SAD. Reč je o aktima koje je koristio Bil Klinton u vreme kada je bio predsednik Amerike, kao i prepiska njegovih savetnika i saradnika. U dokumentaciji koji su prvi put izašli na svetlo dana nalazi se i zbirka depeša nazvanih „Krug oko Srbije“, koje govore o mreži radio-predajnika raspoređenih u susednim zemljama. Rad ovih medija Amerika je izdašno pomagala, kako bi se smanjio uticaj državnih medija u ratom rastrzanoj SR Jugoslaviji.
Reč je o radijskim programima koji su se emitovali iz susedstva na talasnim dužinama koje su omogućavale slušanje u Srbiji. Uglavnom je emitovan i preuziman program na srpskom jeziku „Glasa Amerike“ i „Slobodne Evrope“, kao i ostalih stranih i domaćih radio-stanica.
Drugi krak projekta „Krug oko Srbije“ jeste i najveća tajna Petog oktobra. Ona se odnosi na putovanje srpskih policijskih generala u Budimpeštu neposredno pre petog oktobra u tamošnju američku ambasadu. Srbija je u to vreme bila policijska država u kojoj su upravo generali policije kosili i vodu nosili u političkim, ali i ekonomskim (ne)prilikama i na kojima je Slobodan Milošević bazirao svoju strahovladu. Najmaje trojica generala podelili su pet miliona dolara, koliko je od stranih obaveštajnih sužbi plaćenja njihova „vernost“ Miloševiću.
printskrin/foto: internet magazin
Onda se dogodilo to što se dogodilo. Narod je uz prećutnu saglasnost policije došao do Beograda i ostalo je bilo stvar tehničke prirode. U tome su im uveliko pomogli pripadnici zemunskog klana koji će kasnije izrasti u kriminalni eskadron smrti i u čiji je samrtni zagrljaj ušao Zoran Đinđić.
Istinu, dok tajne službe ne otvore dosijee Srbi nikada neće saznati. To se neće dogoditi dok su akteri jedne (suštinski) izdaje još uvek na političkoj sceni, ali i u bezbednosnim strukturama. Bez te istine teško da će Srbija i srpski narod krenuti napred. Naprotiv! Što se krivo rodi, vreme ne ispravi.
ucentar.rs
Ne propustite:
-
aktuelno4 седмице ago(FOTO)ČAROBNO MESTO ZA ODMOR na samo 20 minuta VOŽNJE OD KRAGUJEVCA: Prirodni ambijent u SRCU ŠUMADIJE.
-
fokus3 седмице ago(FOTO)KRIZA I OBRAČUNI u „uskom grlu“ KRAGUJEVCA: Bilo i HAPŠENJA. AUTOM blokirali ULICU.
-
Crna Hronika4 седмице agoMladić izboden u Topoli zbog sukoba oko devojke
-
fokus3 седмице agoVašar u Kniću privukao veliki broj posetilaca
-
fokus2 седмице agoNOVI REKTOR UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU
-
fokus3 седмице agoIzgradnja novog vrtića na Bubnju teče po planu
-
fokus2 седмице agoVeliki investicioni projekti i nova industrijska zona u Kragujevcu
-
fokus1 седмица agoHoće li biti plazme?
Vera Aksentijevic
19/05/2021 at 2:26 pm
Kakva bruka za novinarstvo! Prestanite da se bavite tudjim poslom, budite novinar koji najpre mora da ima osnovno znanje, tužilaštvo i sud ne rade prema pisanijama po mrežama i portalima, dokazi koliko vidim ovde se traže preko granice, a ocigledno je da ovde bole gradske medje. Stvarno ste sramota, na mestu tuziteljke žestoko bi vas finansijski oplela i vratila u školu. Istina, ovde nije samo skola problem, moral….
Pedja
19/05/2021 at 5:02 pm
Sramota za visoko obrazovanje srbije kriminal cist ko suza i tužilaštvo cuti zašto?? Ovo je veći kriminal od velje nevolje , kad tad obice se o glavu celom društvu, pitanje koliko je para dobila tužiteljka da ćuti pa dakle više.