Kragujevac  je pre 202 godine postao prestonica moderne srpske države. Knjaz Miloš će to potvrditi i formalno na Đurđevdanskoj skupštini u manastiru Vraćevšnica, 6.maja 1818.

Od turske kasabe sa 193 kuće, Kragujevac postaje duhovno, kulturno i vojno središte obnovljene države.Mnogo toga je Kragujevac imao prvi u obnovljenoj Srbiji. Prva izgrađena crkva , prvi Teatar, prva gimnazija, prvi Licej, prva državna apoteka, prvi Sud, prva časovničarska radnja, prva Skupština, prvi bal, prva upaljena sijalica, samo su neke od činjenica koje nas vezuju sa ovo doba srpske istorije i Kragujevac.

Najznačajnija sednica Skupštine, u vreme kada je Kragujevac bio prestonica, održana je na Sretenje 1835. godine, kada je Srbija dobila prvi demokratski Ustav, opštepoznat kao Sretenjski Ustav.

Po njemu se danas slavi dan državnosti Republike Srbije. Tvorac Ustava bio je knežev sekretar Dimitrije Davidović.

Davidović je jedan od najznačajnijih ljudi, pored knjaza Miloša u ovom periodu srpske istorije. Izdavač i urednik prvih Novina srbskih u Beču 1813.godine, a potom i u Srbiji 1834. i 1835.godine.

Te godine kao knežev sekretar, član delegacije za pregovore sa Turcima i uticajni državnik radeći na pisanju KONŠTATACIJE, kako su zvali Ustav u to doba.

Pisanje Ustava je bilo kompleksno. Trebalo je udovoljitii knjazi i narodu, vidjenijim trgovcimam ali i Porti, i velikim silama, Rusiji i Austrougarskoj.

– Motri kumašine dobro šta pišeš, da se negde ne spotaknemo. Ti bar dobro znaš s kim imamo posla. Nikada mi Srbi nećemo svima udovoljiti i vazda će nas vetrovi na ovoj vetromešini šibati. Nego vidi kada nas šibaju da i kakav zaklon u tom tvom pisaniju nadjemo- rekao je knjaz Miloš, po legendi Davidoviću.

I pored savetovanja Knjaza, Davidović se na ovom Ustavu “spotakao” iako je postao ministar unutrašnjih poslova i prosvete.

Pored prvobitnog oduševljenja Knjaza i naroda, Ustav će biti ukinut posle svega 55 dana, a pored turske Porte, izazvaće gnev i Rusa i Austrougara.

Velika Narodna skupština zasedala je u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine, po Gregorijanskom kalendaru.

Prema nekim podacima Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok neki spominju brojke od 3.000‐4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana“. Skupština je održana u porti Stare Kragujevačke crkve na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu).

Drugog dana zasedanja, 15. februara, Velika narodna skupština izglasala je tekst Ustava, što je proslavljeno velikim vatrometom a samog Knjaza Miloša narod je na rukama izneo iz Porte Stare Crkve.

Sutradan, u čast srećnog okončanja čitavog ustavotvornog posla , Knez Miloš je priredio svečani ručak za sve poslanike.Sretenjskim ustavom Srbija je iz uređenja apsolutističke monarhije zakoračila unapred, u sistem vladavine oligarhije: Knez je sada vlast delio sa Državnim sovjetom ‐ vladom. S druge strane, Ustav je odražavao širok spektar za to vreme veoma slobodomnih ideja: nezavisnost sudstva, građanske slobode i prava, neprikosnovenost ličnosti, slobodu kretanja i nastanjivanja, pravo na slobodan izbor zanimanja, pravo na zakonito suđenje, nepovredivost stana, ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, ukidanje ropstva i feudalnih odnosa…

U Austriji i Rusiji se Sretenjski ustav smatrao revolucionarnim aktom ‐ iznuđenim od strane revolucionarnih elemenata, i kao akt koji ugrožava monarhijski princip. Podsmevali su mu se i smatrali ga neprimerenim odjekom francuskog liberalizma u jednoj maloj, zaostaloj balkanskoj vazalnoj provinciji Otomanske imperije. Na zahtev Rusije i Austrije, i uz podršku Turske, Miloš je posle 55 dana povukao Sretenjski ustav.

On je nevoljno i pod prinudom prihvatio taj ustav, čak izazvao I bunu u narodu. Sada je sudbina htela da opet pod prinudom, ali ovaj put sa radošću i na svoje veliko zadovoljstvo isti ustav ukine.

Pred licem naroda Knez je bio čist: dopustio je donošenje liberalnog ustava kakav je narod želeo, ali je u opštem interesu naroda i države, pod pretnjom neumoljivih velikih sila, morao da ustukne. Istoričar Zoran Mirković ukazuje da je pored Davidovića za nastanak Sretenjskog ustava bila značajna i Knez Miletina buna, kao i činjenica da je postojala struja koja se protivila Miloševom samodržavlju.

U 11 glavi Ustava, nazvanoj “Opštenarodna prava Srbina” proklamuju se prava pojedinaca i slobode, a vrlo je značajno je da ovim Sretenjskim ustavom naglašen princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Davidović je pao u nemilost. Izgubio je sve funkcije i prognan iz prestonice. Nije mu dozvoljeno da ode u Beograd, već se nastanio u Smederevu gde je i umro 1838.godine.

Umro je u siromaštvu, a vest o njegovoj smrti niko nije objavio. Ostavio je iza sebe još par značajnih istorijskih knjiga. Ipak njegov doprinos ka potpunoj autonomnosti Srbije i proglašenje kneževine sa naslednim pravom čime je zaokružen smisleni plan o nezavisnosti, došao je tri godine kasnije takozvanim Turskim Ustavom.

Dva veka moderne srpske prestonice  i priče o mudrom Knjazu. Kragujevac  je pre nešto više od 200 godina postao prestonica moderne srpske države. Knjaz Miloš će to potvrditi i formalno na Đurđevdanskoj skupštini u manastiru Vraćevšnica, 6.maja 1818. Od turske kasabe sa 193 kuće, Kragujevac postaje duhovno, kulturno i vojno središte obnovljene države.

Mnogo toga je Kragujevac imao prvi u obnovljenoj Srbiji. Prva izgrađena crkva , prvi Teatar, prva Gimnazija, prvi Licej, prva državna apoteka, prvi Sud, prva časovničarska radnja, prva Skupština, prvi bal, prva upaljena sijalica, samo su neke od činjenica koje nas vezuju sa ovo doba srpske istorije i Kragujevac. U feljtonu o stvaranju prestonice i legendama o premudrom knjazu Milošu Obrenoviću podsećamo na značaj ovog grada u srpskoj istoriji i obnovljenoj srpskoj državi.

knjaz Miloš

U vreme kada je knjaz Miloš odlučio da iz Donje Crnuće, posle Drugog srpskog ustanka 1818.godine,  iz svog doma upravljanje modernom srpskom državom premesti u Kragujevac, ova  kasaba je imala 193 kuće.  Okružena šumom,  čaršija se protezala duž reke Lepenice, u delu grada gde je danas Milošev venac. Priča se da je premudri Miloš prestonicu preselio ovamo jer je budući administrativni i državni centar bio daleko od očiju Turaka. Tamo gde je prolazio turski drum, u Batočini dvadesetak kilometara dalje, naredio je, kaže legenda, da se prvo napravi džamija.

Vojvode su se u čudu pitale “Zašto Srbi da je grade?”. Miloš se zamislio a onda strogo odgvorio

– Pa kad Turci vide džamiju sigurno neće zalaziti u Kragujevac, nego će drumom nastaviti za Planu i dalje… U Kragujevac neće zalaziti.

Već tada, od ove promisli, kako se tvrdi počele su da se ispredaju priče o mudrosti Knjaza Miloša Obrenovića, koji će, eto obeležiti istoriju Kragujevca i Srbije narednih decenija, kada počinje da se razvija u modernu srpsku prestonicu. Ovde će biti stvorena moderna srpska država, osnovane prve novine u Srbiji, otvoriti prva državna apoteka, osnovati Licej, prvi Knjaževsko-srpski Teatar,  Prva Gimnazija, Sud, Topolivnica, zasijati prva sijalica i mnogo toga što će od turske kasabe napraviti modernu varoš.

Stara crkva

Na mestu gde se nekada nalazilo staro groblje, na desnoj obali Lepenice sagrađena je prva Miloševa zadužbina i prva crkva u modernoj Srbiji.

Posle propasti Prvog srpskog ustanka Turci su poskidali sva zvona novoizgrađenih crkava brvnara, kao i onih zidanih od čvrstih materijala i odnosili ih u Jedrene kako bi ih pretapali u topove. Kragujevac nije imao crkvu jer je pretvorena u džamiju, već se parohijska crkva, za varoš, nalazila u manastiru Drača. Knez Miloš odlazi kod turskog paše, da moli da mu dozvoli izgradnju prigradske crkve.

Ovaj mu je dozvolio s tim da veličina crkva ne bude veća od površine jedne goveđe kože! Ali tada je opet došla do izražaja urođena Miloševa mudrost. Prihvatio je ponižavajući predlog paše. Po dolasku u dvor izdao je naređenje da kovač iskuje najoštriji nož, i okupio abadžije i opančare. Naručio je da se najveći vo dovede i zakolje u Kragujevcu. Onda je naredio:

-Napravite najtanje kaiše od bivolje kože. Posle od tih kaiša sašite oplatu (pokazujući kako i nastavljajući kanap na kanap). I kad mi takvu oplatu napravite obeležite temelje crkve.

Tako je započela izgradnjacrkve Svete Trojice. Veličina sašivenog kaiša poslužila je da se odrede dimenzije temelja. Turski nadzornik je dojavio paši da je Miloš krenuo da zida veću građevinu nego što je bivolja koža. Paša je tražio da se radovi zaustave, ali kada je shvatio šta je Miloš uradio, priznao je da ga je nadmudrio i dozvolio da se sagradi crkva, jer nije rekao da koža mora da bude iscela. Čak postoji priča da je kaiš odsečen odjednom, da nije šiven.

Stara crkva danas

Crkva je sagrađena od kamena, posvećena Silasku Svetog duha, arhitektonski je urađena u kontekstu vazalnog odnosa prema turskim vlastima. Nije freskopisana, nije imala zvonik i kube jer te 1818.godine, Turci nisu dozvoljavali da se čuju zvona u srpskim bogomoljama. Te godine kada je neimar Milutin Gođevac sazidao prvu crkvu u obnovljenoj Srbiji, i od tada gde god prođete u Kragujevcu prolazite kroz srpsku istoriju.Vremenom će crkva dobiti današnji oblik, sa zvonikom i postati duhovno središte srpske države. Kada je izgrađena istovremeno je naređeno da se preko Lepenice napravi ćuprija da bi knez mogao da prečicom dođe do crkve. Zvali su ga “Kneževa ćuprija” a na istom mestu 1927.godine napravljen je veliki Betonski most.

(nastaviće se)