TikTokovi korisnici sada provode više vremena svakog meseca gledajući sadržaj od korisnika YouTube -a, prema izveštaju kompanije za analizu aplikacija App Annie. U SAD -u je aplikacija BiteDance prvi put pretekla YouTube u avgustu prošle godine, a od juna 2021. korisnici su gledali više od 24 sata sadržaja mesečno, u poređenju sa 22 sata i 40 minuta na Google -ovoj video platformi. U Velikoj Britaniji razlika je još veća: TikTok je pretekao YouTube u maju prošle godine, a korisnici tamo sada navodno gledaju skoro 26 sati sadržaja mesečno, u poređenju sa manje od 16 na YouTube -u. Brojke uključuju samo gledanost na Android telefonima, pa možda nisu reprezentativne za korisnike mobilnih uređaja u celini. No, uz napomenu, oni prikazuju obim meteorskog porasta TikToka u samo nekoliko kratkih godina, a još su impresivniji s obzirom na maksimalno tri minute većine njegovih video zapisa, u poređenju sa 10-minutnim formatom koji preferiraju mnogi YouTube-i. Da ne spominjemo činjenicu da se TikTok tokom 2020. godine suočavao sa stalnim pretnjama da će biti zabranjen u SAD -u usred haotičnih pregovora (Biden je formalno opozvao Trumpove izvršne naredbe ranije ove godine).

@astro.aleks

mislim da sam vec snimala ovaj video o Plutonu oopsie ❤️ ig baby.squill0

♬ Monkeys Spinning Monkeys – Kevin MacLeod & Kevin The Monkey

Sve u svemu, YouTube je i dalje ispred, bez sumnje, zbog svoje dve milijarde korisnika u poređenju sa približno 700 miliona TikTokovih, napominje BBC News. Opet, isključujući korisnike iOS -a i korisnike aplikacije preimenovane u Douin u Kini, YouTube je i dalje broj jedan po vremenu provedenom na Android telefonima među „Društvenim i zabavnim aplikacijama“ od prve polovine ove godine, dok je TikTok na petom mestu iza tri Facebook aplikacije: Facebook, WhatsApp i Instagram. Korisnici takođe troše više novca na YouTube -u od TikToka u iOS -u i Android -u širom sveta (isključujući Android korisnike u Kini), prema podacima App Annie. Ako vas zanima kako je TikTok postigao takav uspeh, App Annie smatra da su to razlozi „kratki video, autentičan sadržaj i striming uživo“. Zato nije iznenađujuće što YouTube pokušava da lansira sopstveni YouTube Shorts kratki video format TikTok-a.

https://www.tiktok.com/@funny.crazy.stuff/video/6895356518569446657?lang=en&is_copy_url=1&is_from_webapp=v1

Eagle Network je prva krpitovaluta koja ne troši energetske resurse

Teško da postoji neka osoba na svetu koja nije čula za kriptovalute. Bitcoin, ethereum, dodge coin… Ono što je zajedničko svim postojećim kriptovalutama koje mogu da se rudare je da se za njihovo „rudarenje“ troše prirodni resursi.

Neke analize sa britanskog univerziteta Kembridž pokazuju da se na rudarenje bitkoina potroši električne energije kao i Argentina. Ovo je neophodno jer sam proces koji se kolokvijalno naziva „rudarenje“ se svodi na rešavanje vrlo komplikovanih matematičkih jednačina, koje zahtevaju i puno procesorske snage. Najčešće se koriste grafičke kartice i to na posebno sklopljenim računarima koji imaju i po više desetina ovih kartica. Sav taj hardver zahteva i mnogo električne energije, posebne klima uređaje i još dosta toga. Sva ta struja dolazi uglavnom iz klasičnih načina proizvodnje (ugljenična goriva) i time se neminovno utiče i na globalno zagrevanje.

Ovakvo tehničko rešenje nas dovodi do poremećaja na tržištu i postavljanje rudara u neravnopravan položaj. Neminovno se rudarenje seli u područja sa jeftinijom energijom. Takvi rudari imaju privilegovan položaj na tržištu jer im je rudarenje neuporedivo jeftinije.

Rešenje ovih problema se pojavilo u vidu Eagle Network projekta. Ceo projekat je usmeren na rudarenje ali putem mobilnog telefona. Pored toga, nije potrebno nikakvo tehničko znanje. Jednostavno se instalira aplikacija i jednom dnevno se uključi rudarenje (po isteku 24 časovnog ciklusa). Ovime Eagle Network potvrđujete da niste robot. Ovakav pristup obezbeđuje ravnopravniji položaj svim rudarima na mreži jer jedna osoba može da ima samo jedan nalog. Ovo će se obezbediti u kasnijoj fazi projekta uvođenjem KYC (Known Your Customer) sistema identifikacije.

Grupa entuzijasta sa prostora bivše Jugoslavije se potrudila da napravi sajt na našem jeziku gde imate sve relevantne informacije o ovom projektu, a to je: Eagle Network Balkan.

Trenutno je ovaj projekat u početnoj fazi (nešto preko pola milona korisnika) tako da je pravo vreme za uključivanje u mobilno rudarenje. Uostalom, nema potrebe za nikakvim finansijskim ulaganjima a od vas se očekuje samo da jednom dnevno pritisnete dugme za rudarenje. Nema razloga da se ne pokuša, zar ne?

Kako objasniti Draganu Markoviću Palmi šta je bitkoin? U ovaj sizifovski posao upustio se niko drugi do Siniša Mali, ministar finansija

Malo ko je u našoj državi očekivao da će Skupština Republike Srbije na svom zasedanju raspravljati i donositi zakone čak i pre Evropske Unije. Doduše, posle šoka sa povećanjem cena u skupštinskom restoranu i stalnih rasprava o (ne)nošenju maski i aktuelnom virusu zaista nije bilo mesta takvom očekivanju. Kad, ne lezi vraže, zakonodavci se uhvatiše ove visokosofisticirane teme.

Naime, radi se o predlogu Zakona o digitalnoj imovini koji je tema 7. redovne sednice Skupštine Srbije. Tema jeste zanimljiva i zaista neophodna. Jeste pretilo da se pretvori u komediju kada je uvaženi poslanik Dragan Marković Palma pitao ministra finansija Sinišu Malog „šta je to bitkoin?“ Vrlo komplikovano pitanje čak i za eksperta za kriptovalute. Moram da priznam da je Siniša Mali vrlo korektno objašnjavao Palmi pojednostavljenim rečnikom. Skupština ne bi bila to što jeste da njen predsednik Ivica Dačić nije sve to prekinuo jednom fantastičnom konstatacijom da je to suviše komplikovano, i da je to shvatio kada je pitao ministra policije Vulina kako da zaplene ilegalno stečene bitkoine?!? U nastavku je zaključio da je to metafizika za koju nemaju vremena.

Komediju na stranu, ovaj Zakon je zaista stigao na vreme jer ipak rešava nešto što izaziva nepodeljenu pažnju celog sveta već više od deceniju. Koliko je rešenje dobro ili ne, to je pitanje za dublju raspravu ali ga imamo i to pre Evropske Unije i mnogih visokorazvijenih zemalja.

Suština u ovom zakonu je da se digitalnim valutama bavi Narodna banka Srbije, a tokenima Komisija za hartije od vrednosti, što je i logično. Kriptovalute se mogu koristiti kao sredstvo razmene ali uz posredstvo korisnika. Znači, ukolko nešto želimo da platimo kriptovalutom, mora da postoji berza koja će da je razmeni u dinare, pa onda obavljamo plaćanje. Nešto slično kao što danas ne možemo da platimo evrima u Srbiji nego moramo da ih razmenimo u dinare, koji su jedino sredstvo plaćanja.

Ovakvo rešenje je u ovom trenutku i najbolje moguće jer prevodi svet digitalnih valuta u postojeći finansijski sistem. Takva zakonska regulativa ostavlja dovoljno prostora i preduzećima i nezavisnim programerima i preduzimačima da na ovoj osnovi grade svoje poslovne modele i druga rešenja. Doduše, gubi se anonimnost kao osnovna karakteristika kriptovaluta ali uzevši u obzir da se time sprečavaju razne nelegalne aktivnosti (prodaja narkotika, ucene …) ovo za državu i nije tako loše rešenje.

I najvažnije za državu je da će imati uvid u sve transakcije, odnosno moći će da naplati porez. Nije slučajno ovaj Zakon bio na dnevnom redu zajedno sa setom zakona iz oblasti poreske politike.